Nakon objavljenog teksta “NESTALO 40 VAGONA PŠENICE: Direktor ojadio Zemljoradničku zadrugu Klenje!” na našem portalu, oglasio se bivš direktor ZZ „Klenje“ Momčilo Nastasijević, DEMANTIMA.
Bivš direktor ZZ „Klenje“ Momčilo Nastasijević, u demantima koje nam je poslao, navodi da smo u objavljenom tekstu pokušali na najgrublji način da obesmislimo i ponizimo njegov višedecenijski rad u ZZ „Klenje“, a smatra i da smo time i teško narušiti nesumnjivi ugled koji zadruga ima u regionu.
U naznačenom tekstu koji smo objavili, Nastasijević tvrdi da nije naveden ni jedan dokaz na kojima su zasnovane neshvatljive optužbe iznete na njegov račun i račun zadruge, i da onaj koji ih je iznosio koristio je isključivo metod „rekla – kazala“.
Iz ovih razloga, Nastasijević je bio prinuđen da se obrati demantom, kako bi upoznao javnost sa istinom, koji prenosimo u celosti:
“ZZ „Klenje“ nije ni u državnom ni u privatnom vlasništvu, niti je uknjižena u Katastar imovine od svog nastanka do današnjih dana. U takvoj pravnoj situaciji zadruga od 2001. godine nije dobijala nikakva budžetska sredstva za svoje poslovanje i opstanak, već je poslovala samoodrživo i opstajala zahvaljujući isključivo umešnosti i zalaganju svojih radnika i rukovodioca zadruge. U vremenu propadanja najvećeg broja državnih preduzeća – firmi i nestajanja najvećeg broja zadruga u Srbiji, uspevali smo da efikasno rešavamo i rešimo ogromne dugove, neplaćene doprinose i neisplaćena potraživanja, nastala do 2001. godine. Da ih rešimo bez ikakve pomoći državnih i lokalnih organa i da uz sve to vrhunski sredimo infrastrukturno i tehničko stanje svih objekata, prostora i tehničko – materijalnih sredstava. O stanju u zadruzi na najbolji način govore i brojna priznanja od nadležnih organa i institucija, koje su obilazile i kontrolisale zadrugu, kao i ugled koji je zadruga stekla u regionu i šire, na ponos svih njenih zaposlenih.
Unazad četiri godine pokušao sam da prikupim potrebna dokumenta od nadležnih državnih i lokalnih organa, kako bi se konačno izvršilo potrebno uknjiženje imovine zadruge. Nažalost, takvi moji pokušaji nisu nailazili na podršku nadležnih lokalnih organa, koji su više od uknjiženja imovine zadruge želeli njenu stagnaciju, stečaj i prodaju za „male pare“. Uknjiženje imovine zadruge bilo je neophodno jer je imovina zadruge bila jedino hipotekarno sredstvo kojim je zadruga mogla raspolagati kao garancije za obrtna sredstva potrebna za funkcionisanje zadruge. Bez tih sredstava sve više se smanjivala mogućnost uspešnog poslovanja zadruge, što se posebno manifestovalo od nastanka epidemije marta 2020.godine.
Mlin zadruge je najznačajniji izvor prihoda zadruge i on ne radi od 2018.godine, jer je odlukom nadležne Inspekcije zabranjen njegov dalji rad zbog hemijsko – bakteriološke neispravnosti vode koja se koristila za potrebe mlina. Tome treba dodati i činjenicu da zadruga nije mogla da za svoje potrebe podiže bankarske kredite usled nepostojanja bankarskih garancija. Navedene činjenice dovele su nas u situaciju da plate zaposlenih i sve doprinose – takse isplaćujemo samo na osnovu prihoda ostvarenih naplatom čuvanja žita u silosima zadruge, koji su značajno manji od prihoda koji su ostvarivani dotadašnjim poslovanjem zadruge. To se moralo odraziti na umanjenje iznosa plata zaposlenih, o čemu su svi zaposleni na vreme obavešteni i o svom pristanku na takav privremeni način poslovanja dali pojedinačne pisane saglasnosti. Privremeni način iz razloga što bi se činom uknjiženja imovine zadruge stvorile sve pogodnosti za njeno vraćanje na uspešne poslovne tokove.
Podaci koji su izneti u navedenom tekstu o tome da sam ja kao direktor zadruge neovlašćeno i nezakonito otpuštao zaposlene, zabranjivao im godišnji odmor, koristio nezakonite privilegije i benefite, bahato se ponašao, ostao dužan milionske iznose poljoprivrednim proizvođačima i slično, su apsolutna neistina i tendenciozno sračunate senzacionalne informacije široj javnosti. O svemu navedenom postoji kompletna i ažurna dokumentacija u arhivi zadruge, kao i zvanični zapisnici nadležnih Inspekcija o izvršenim kontrolama, koji mogu zvanično potvrditi da su podaci izneti u navedenom tekstu zaista apsolutna neistina.
Od prvog do poslednjeg radnog dana na mestu direktora zadruge ja sam sve zaposlene doživljavao kao deo svoje šire porodice, a samu zadrugu kao svoj drugi dom. O tome mogu da posvedoče svi čestiti i pošteni ljudi koji me poznaju, a neradnici i nepošteni mogu da poveruju u navode iz navedenog teksta” zaključuje bivš direktor ZZ „Klenje“ Momčilo Nastasijević.
