Nezadovoljni građani peti mesec protestuju na ulicama Beograda i gradova širom Srbije. Koliko ih tačno šeta, pitanje je kojim su se predstavnici vlasti bavili kada su protesti počeli.
Nakon kraće pauze, predsednik Aleksandar Vučić ponovo je pokrenuo sistem prebrojavanja, i to dan posle protesta opzicije 13. aprila.
“Razlika od 65 lica u ručnom i softverksom brojanju, između 7.400 i 7.500, dakle da se ne bi gađali lažnim ciframa svi zajedno i procenama, ti ljudi su prebrojani u glavu”, rekao je tada Vučić.
Sa prebrojavanjem učesnika protesta nastavio je i dva dana kasnije. “U Vladičinom Hanu ih se okupi četiri, u Gradištu ih se okupi 11, u Golupcu ih se okupi devet, u Odžacima između nula i 17, i svi ih trpimo sve vreme, okupi ih se 1.500 ovde, zauzmu sve ulice po Beogradu”, kazao je Vučić 16. aprila.
Na prestoničkim ulicama se okuplja znatno više građana, tvrdi Aleksandar Gubaš, koji od 1991. broji učesnike na protestima. Kaže da je posećenost bila najveća krajem decembra prošle godine kada se okupilo 18.000 ljudi, dok se kasnijie ta brojka kretala između 7.000 i 10.000. Tvrdi i da su istraživanja tačna, jer korsiti ručno prebrojavanje i softversku metodu.
“Na otvorenom koncentracija nikad nije veća od jedan i po, znači između jedan i po i 1,2 je otprilike ta neka konstanta s kojom se množi broj kvadrata, kad je kolona u pokretu to je isto vrlo jednostavno, stane se u jedno mesto, pusti se cela kolona da prođe pored vas, meri se koliko joj treba vremena da prođe i određujete prosečan broj ljudi za minut, e sad taj broj se okom određuje, ne možete pojedinačno da izbrojite svakog, ali ih grupišete u zavisnosti koliko je velik protest”, objašnjava Gubaš.
Na mitingu 13. aprila, prema računici Gubaša, bilo je mnogo više ljudi nego što predstavlja vlast, ali i manje u odnosu na onaj broj koji predstavljaja opozicija. Gubaš tvrdi da se tog dana ispred Skupštine okupilo 20.000 građana, dok se na mitingu Srpske napredne stranke 19. aprila okupilo mnogo manje ljudi u odnosu na ono što predstavlja vlast.
“Brojka od 150.000 ljudi nema veze sa zdravim razumom. Ovde na lice mesta pred Skupštinom, na ovaj prostor fizički nije moglo da stane, kad se pogleda koju su površinu zauzeli, nije moglo više od 35.000 sa tom gustinom. Na otvorenim prostorima ljudi se ne sabijaju. Četiri čoveka, to je ono maltene ramenima se dodirujete, to niko ne voli, svako voli svoj intimni prostor i kad ima mesta ljudi će se razmaknuti i onda dolazim do koncentracije na stajaćim protestima, mintinzima i skupovima na otvroenom je negde između jedan i jedan i po čovek na kvadrat, tako da je to brojka sa kojom treba množiti kvadraturu”, kaže Gubaš.
Vlast se prebrojavanjem učesnika protesta ne bavi slučajno, smatra novinarka Danica Vučenić.
“Mislim da je to skretanje pažnje sa suštinskih problema i pitanja koje traže ljudi koji se nalaze već peti mesec na ulici, a šta oni traže – traže poglavlje 23, to je ono poglavlje koje se donosi na ljudksa prava, pravosuđe”, ističe ona.
Razlike u brojevima između vlasti i opozicije traju još od samog početka protesta. Bojan Klačar iz CeSID-a kaže da obe strane često predimenzioniraju broj bučesnika na skupovima i da je zato najbolje uzeti brojeve koji se nalaze u sredini.
“Miting koji je organizovala vlast je miting koji je trebalo da demonstrira moć, samim tim vlast koristi onu argumentaciju koja treba da dokaže da je njihov miting bio bolji, veći i uspešniji nego što su to bili protesti opozicije. Broj ljudi koji protestuju pripada onom krugu argumenata za koji mi kao javnost ne možemo nikad sa sigurnošću da znamo ko je u pravu zato što postoje različite metodologije i merenja”, ističe Klačar.
Prema istraživanju Aleksandra Gubaša najveći miting koji je okupio 120.000 ljudi bio je 5. oktobra 2000. godine u Beogradu.
(Tpknews.com/N1)
