Problem sa sintetičkim drogama je veliki, jer osoba nikada ne zna šta kupuje, koju količinu i u kojoj koncentraciji je supstanca koju unosi u organizam.
Jedna tableta ekstazija može da ubije kao što može da ubije i pola grama heroina ili kokaina. Naravno, za to treba da postoji i preduslovi. Može biti sporna koncentracija droge, njena prljavština, ali i neka skrivena bolest osobe za koju ni ne zna da ima.
Ovo priča Lambe Đorelijevski, nekadašnji šef odeljenja za suzbijanje narkotika u MUP Srbija, a sada privatni detektiv, povodom tri tragične smrti maloletnika od narkotika i to u roku od nedelju dana.
– Nikada se ne zna šta je u tim drogama. Sintetičke droge su ilegalne supstance koje se prave u nekim skrovitim ilegalnim laboratorijama. Samim tim sve što se nabavlja za tu laboratoriju ide zaobilaznim putem. Instrumenti, posude, bilo šta što je vezano za to. Te laboratorije ne izgledaju kao prave hemijska laboratorije, pa i ne čudi ako stavljaju prekomerne količine određenih supstanci – ističe Đorelijevski.
DA BI ZARADILI ŠTO VIŠE, DROGA SE BRZO IZBACUJE NA ULICU
Da bi se što brže proizvela nova količina droge, često se ne sačeka da se izvrše pojedine hemijske reakcije, nego se droga pakuje u posebne kesice i izbacuje na ulicu. Poenta dilera je da zaradi što više novca.
– Primera radi sintetički kanabis se pravi tako što se ta trava ili neki čaj potapaju u tečne supstrate kako bi poprimile tu sintetiku u sebe. Mešanje se vrši obično u plastičnim buradima, gde uvek postoji neki rastvarač koji treba da pomogne da se što više droge napravi. Da bi se što pre zaradilo ne sačeka se da se porces završi do kraja. Pa tako, za one koji kupe takav kanabis, koji je na primer bio na gornjoj površini, možemo da kažemo da su imali sreće, jer su ti rastvarači isparili. Manje sreće će imati oni koji kupe onu drogu koja je bila na dnu, jer sve ono što je trebalo da ispari je ostalo. Zbog toga osoba koja konzumira takav narkotik može da se nađe u velikom problemu. Osim tog sintetičkog kanabisa, uneće u sebe još neke hemijske preparate koji nisu za korišćenje i ljudsku upotrebu – objašnjava Đorelijevski.
MIŠOMOR U DROGI
Pojašnjava da malo ljudi zna da je čist heroin bele boje, ali da ga je teško naći na tržištu kako u Srbiji, tako i u Evropi. Narkomani, kaže, nisu svesni kakvu “prljavštinu uzimaju.”
– Pojavila se priča o prljavom ekstaziju, ali to nije provereno, jer ako hemičari ne urade analizu, mi to ne možemo da znamo. Tako isto i sa mišomorom koji kao mešaju sa narkoticima. To je već postala urbana legenda – ističe on.
Kaže da je pre nekih 20 godina prostrujala priča kroz Beograd da kada se stavi mišmor u heroin i kada se venski unese u organizam može da napravi taj fleš, koji se obično doživi kada narkoman prvi put proba ovu drogu.
– Taj fleš oni dožive samo jednom i više nikada, ali ga stalno traže. E neko je po prestonici raširio priču da se to postiže mišomorom, pa su narkomani počeli sami da ga stavljaju u drogu. I dileri su onda znali ko uzima heroin intravenski, a ko ga ušmrkuje, pa su prema tome prodavali herooin sa mišomorom – priseća se Đorelijevski.
DILERI NE RAZMIŠLJAJU DA PRODAJU SMRT
On kaže da je osnovna delatnost dilera zarada i da oni ne razmišljaju o tome da nekome prodaju smrt. Nešto što ubija. Oni razmišljaju kako da prodaju nešto što ljudima daje osećaj euforije ako je neka sintetičke droge u pitanju ili ako prodaju heroin da će toj osobi pomoći da se smiri, opusti, da zaboravi na brigu i probleme.
DROGA SE PRODAJE KAO NA PIJACI
Prema podacima kojima raspolaže naš sagovornik, u Srbiji je problem što više nego ikada ima sintetike. Heroina je na ulicama, kaže, sve manje.
– Nije tačna priča da je droga jeftinija. Konkretno je ekstazi skuplji. Jedna tableta košta oko 1.000 dinara. Ali i dileri se ponašaju kao na pijaci, pa tako ako je u klubu žurka, zna se da će biti ekstazija, spida, sintetičke trave. Ako dođe mnogo dilera sa mnogo droge, oni će je prodavati ispod cene. Ali, ako dođe malo robe, onda će ona svakako biti skuplja. Funkcionišu kao svako tržište – zaključuje Đorelijevski.
TPKNEWS/Blic
