Prema statističkim podacima za počinjena krivična dela u 2016, što su poslednji zvanični podaci, osuđeno je ukupno 27.916 osoba, od čega su 42 odsto bili strani državljani.
– Što se tiče presuda građanima s prostora bivše Jugoslavije, statistika prikazuje samo srpske državljane sa 1.342 donete sudske presude, što je tek 4,8 odsto od ukupnog broja. Generalna statistika svih krivičnih dela pokazuje da su opet jedino navedeni srpski državljani počinili ukupno 2.170 dela. Od tog broja najveći deo se odnosi na krivična dela protiv tuđe imovine (785 dela) – što se u većini slučajeva kvalifikuje kao krivično delo krađe (405 dela) – navodi Slaviša Žeželj, član advokatskog tima bečkog udruženja Privileg.
Slaviša Žeželj, koji je naše građane zastupao i u slučajevima saobraćajnih nesreća, pranja novca, trgovine narkoticima, krađa automobila, ubistva, ubistva iz nehata i samoodbrane, navodi da je prosek krivičnog postupka generalno veoma kratak i pred okružnim sudom (Bezirksgericht) traje 0,6 meseci, a pred osnovnim sudom za krivična dela (Landesgericht) oko 1,1 mesec.
Izuzetak su procesi kod teških krivičnih dela kao što je ubistvo, u kome učestvuje i porota. Član advokatskog tima bečkog udruženja Privileg ukazuje da za običnu krađu preti novčana ili zatvorska kazna do šest meseci, ali da za najteži oblik krivičnog dela protiv tuđe imovine, teško razbojništvo koje je uzrok smrtnog slučaja preti kazna zatvora od 10 do 20 godina, ili čak doživotna zatvorska kazna.
U velikom broju slučajeva kazna za počinjeno krivično delo može da varira u zavisnosti od toga da li je privilegovana ili kvalifikovana.
– Za osnovni oblik klevete i prevare izriče se novčana kazna ili zatvorska kazna do šest meseci, dok za kvalifikovani oblik prevare sledi zatvorska kazna i do 10 godina ukoliko je naneta šteta veća od 300.000 evra. Kada su lake telesne povrede u pitanju, kažnjavaju se novčanom ili zatvorskom kaznom do godinu dana, dok se kod teških telesnih povreda sa posledicom npr. preloma kostiju, može izreći zatvorska kazna i do pet godina – kaže bečki advokat.
BUBAŠVABE U ZASTVORSKOJ KUHINJI
U bečkom zatvoru Jozefštat su zbog pojave bubašvaba zatvorene dve kuhinje i jedna pekara. Te dve kuhinje, jedna za zatvorenike i druga za osoblje, spremaju obroke za oko 1.200 osuđenika i 550 službenika. Da bi se osiguralo snabdevanje obrocima zatvorenika, u ispomoć priskaču zatvor Štajn i kuhinja ministarstva odbrane.
Koliko dugo će kuhinje i pekara u Jozefštatu biti zatvorene za sada je neizvesno. Svakako prvo je usledila deratizacija, a potom će biti sagledane dalje mere. Inače, zatvaranjem pekare i brojni zatvorenici su dobili “odmor”, a rad u pekari bio je jedan od najpoželjnijih među njima.
(Srpska dijaspora)
