„Postoji informacija da je taj otpad skriven na 90 lokacija širom Srbije, ali mislim da smo na dobrom putu da te lokacije otkrijemo. Zamislite koliko tu potencijalnih opasnosti ima.
Krajnje je vreme da u Srbiji svi počnu da shvataju da je najveći zločin upravo zločin prema prirodi i zdravlju stanovništva“, kazao je za medije ministar Goran Trivan.
ANGAŽOVANA I BIA
Još se ne zna precizno koliko je otpada smešteno na parceli bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad koju je zakupila firma Step trans.
„Na jednoj lokaciji je bilo 1.080 tona, na drugoj je bilo oko 300 tona, dok je na trećoj lokaciji postojao skriveni podzemni rezervoar sa devet podzemnih otvora u koji ne znamo koliko je moglo da stane otpada jer je taj podzemni rezervoar radio po principu spojenih sudova.
Više od 1.500 tona opasnog otpada uskladištenog kod Novog Sada je ogromna količina, pogotovo ako se uporedi sa 25 tona nađenih nedavno kod Obrenovca“, izjavio je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine.
Ministar Trivan, koji je sve do slučaja u Obrenovcu bio najmenje prisutan član Vlade Srbije u javnosti, sada upozorava da se mora raditi na podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine.
„Srbija je prilično zagađena na različite načine, a jedan od najvećih problema je upravo opasan otpad. Ukoliko uzmete u obzir da su opasne materije najčešće kancerogene, onda ne treba da se pitamo odakle toliko kancerogenih oboljenja i steriliteta.
Pitanje ekološke bezbednosti je pitanje zdravlja nacije“, upozorio je Trivan.
Da bi se ušlo u trag opasnom otrovnom otpadu, kojeg po svemu sudeći ima širom Srbije, nadležni su bili primorani da angažuju Bezbedosno-informativnu agenciju (BIA).
U Vojvodini, nadležni sekretarijat raspolaže sa svega 12 inspektora koji se bave ovim problemom, od kojih su samo njih trojica zaduženi za teritoriju Novog Sada.
„Mi imamo kapaciteta da uradimo šest kontrola u toku meseca, više fizički ne možemo da postignemo. Potrebno je povećati inspektorski nadzor, ali je pitanje da li imamo kapaciteta, sredstava i novca“, izjavio je pokrajinski sekretar Galić.
TEŠKE POSLEDICE
Dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, rekla je za medije da je zdrava životna sredina 60 odsto zdravlja, a da odlaganje opasnog otpada može da ostavi velike posledice.
„Postoji, na primer, kancerogeni otpad koji ide u vazduh i deluje u trenutku, a imate i one koji prodiru od vode i prave velika oštećenja.
Nažalost, mi nismo vaspitani ni naučeni da poštujemo životnu sredinu i da je čuvamo. To mora pod hitno da se promeni“, apelovala je dr Grujičić.
Dok se čeka da do kraja nedelje budu gotove hemijske analize nađenog otpada, javnost se pita kako je moguće da nadomak drugog najvećeg grada u Srbiji bude nezakonito lagerovane otrovne materije koje direktno mogu ugroziti zdravlje stanovništva.
Prema prvim, zasad i dalje nezvaničnim pretpostavkama, većinu opasnog otpada koji je nađen čine mazutni otpad, te otpad od prerade ulja i tečnog goriva.
Tretiranje takvog otpada je veoma skup proces koji može odobriti samo resorno republičko ministarstvo.
IZ BUDŽETA 15 MILIJARDI EVRA
Nedavno je Siniša Mitrović, direktor Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije, upozorio da Srbija i dalje nema Centar za opasan otpad, zbog čega svojoj industriji „fakturiše“ u proseku 1,5 do tri evra po kilogramu na ime troškova zbrinjavanja takvog otpada u zemljama EU.
Na drugoj strani, za dve godine Srbija više neće moći da izvozi opasan otpad u zemlje EU.
Onespokojavajući podatak je i taj da je Beograd jedan od retkih glavnih evropskih gradova koji nema postrojenje za reciklažu otpadnih voda.
Država će morati da izdvoji pet milijardi evra za prečišćavanje otpadnih voda i još deset milijardi za vazduh, sanaciju postojećih zagađenja i istorijskih otpad.
Tako ne iznenađuje prognoza samog ministra Trivana kada kaže da je moguće da država reši problem komunalnog i opasnog otpada tek za dve decenije.
SRBIJA EVROPSKA DEPONIJA
Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novog Sada kaže da samo neupućene može da iznenadi ovo poslednje otkriće.
„Ova vest je samo vrh ledenog brega i svega što je već uvezeno i zakopano u Srbiji. Svaki dan očekujemo vesti i o pronalasku nuklearnog otpada smeštenog u nekom lagumu, dok se vrše pritisci da se Fruška gora proglasi najidealnijom lokacijom u Srbiji za smeštaj evropskog nuklearnog otpada, što smo već jednom sprečili javnim iznošenjem navedenih planova“, tvrdi Aleksić.
On kaže da je svaka Vlada Srbije od 2000. godine znala da je Srbija izabrana da postane „evropska deponija hemijskog i nuklearnog otpada i prljavih tehnologija“, da je ta odluka doneta još pre bombardovanja SRJ 1999. godine i da su na to srpske vlasti pristajale „bez protivljenja, zbog ličnih materijalnih i političkih interesa“.
DVOJICA UHAPŠENIH
Po otkrivanju otpada, uhapšen je Jovica Stepanov, vlasnik firme Step trans, koja je zakupila lokaciju bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad.
On će biti izveden pred tužioca, a ministar Goran Trivan smatra da je najvažnije utvrditi odakle je taj otpad dospeo tamo gde nikako ne bi smeo da se nalazi.
Podsećamo da je i Zoran Marković, vlasnik firme Nitor trans, koja je lagerovala otrovni otpad kraj Obrenovca, takođe uhapšen, ali javnost još nije obaveštena ko je izdao nalog za odlaganje tog otpada i odakle potiče.
Zbog nedostatka informacija i sporih istraga, javnost ukazuje i na opasnost da se otrovni otpad uvozi i da neko dobro zarađuje zagađujući životnu sredinu i trujući narod u Srbiji.
(Agencije)
