Poznato je da su Vlasi iz istočne Srbije u dijaspori podeljeni širom Evrope. Na sastanku koji je održan u nedelju 22. oktobra u Beču, dogovoreno je da sve opštine u istočnoj Srbiji osnuju svoje odbore za saradnju sa dijasporom istočne Srbije.
Svim prisutnim članovima na ovom sastanku je podeljen informacioni materijal o donacijama, aktivnostima i platforma ovog okupljanja. Do sada je svako mesto za sebe tražilo svoje pravo investiranja od lokalne samouprave. Međutim, Vlasi u dijaspori žele da tu praksu ubuduće promene, da se zajedničkim snagama, ciljevima i planovima izađe pred akteulnu i buduću opštinsku vlast u Srbiji. Svi predstavnici na sastanku su u veoma emotivnim i veoma konstruktivnim diskusijama izneli probleme u svojim sredinama, ali izneli su i svoje konkretne predloge za rešenje nagomilanih problema. U razgovoru koji se vodio stekao se utisak da je praksa dosadašnjih lokalnih samouprava bila, da se jednostavno ignorišu problemi svojih građana a da su aktivnosti zapažane samo pred izbore na lokalnom ili republičkom nivou. Loša dosadašnja iskustva i razočarenje predstavnika je bilo veoma prisutno i njihovi strahovi su da će i ovog puta da se jednostavno ignorišu svi predlozi posle izbora.
Kriminal, nasilne provale, krađe, prodaja opijata u istočnoj Srbiji
Na ovom sastanku je na različitim primerima svima prisutnima predstavljeno nezadovoljstvo građana sa dosadašnjom praksom liberalnog odnosa pravosuđa prema kriminalcima. Razlozi su često nerazumljivi za oštećene građane,
Zašto se pravosuđe veoma tolerantno ponaša prema počiniocima raznih krivičnih dela?
U više slučajeva pokazalo se da je dosadašnja praksa odsustva službenika policije na terenu, veoma kontraproduktivna za bezbednost građana i da se praktično stvorio strah da se kriminalne radnje prijave. Veoma dobro je poznato da službenici policije reše slučajeve nasilja, kriminalnih radnji ili prodaje opijata, ali bez obzira na to, ti isti počinioci još uvek su na slobodi ili za veoma kratko vreme posle svoje odslužene kazne ponovo idu ka svojim starim aktivnostima. Nio ne traži policijsku državu i totalnu kontrolu stanovništva, ali bi iskustva modernih država mogla da se primene i u našim uslovima. Među prisutnima stekao se utisak, da ogromna većina građana podržava dosadašnji rad policijskih službenika ali su kritike upućene protiv korumpiranog provosuđa, koje svojim odlukama čak podržava bahatost kriminalaca. Svi prisutni jednoglasno su se složili da bi dodatna aktivna fizička prisutnost pored policije, trećih lica u gradovima i naseljenim mestima moglo da znatno smanji kriminal u istočnoj Srbiji. Na sastanku je spomenuta i tehnička podrška, ako je potrebna policijskim službenicima radi poboljšanja bezbednosti i sigurnosti u mestima istočne Srbije. Video nadzor na javnim mestima, na ulazu i izlazu iz naseljenih mesta, priključak tihog alarma na servere policijskih stanica u istočnoj Srbiji su navedeni kao moguća rešenja, koja su veoma lako izvodljiva bez nekih velikih ulaganja.
Svi prisutni na ovom sastanku imali su razumevanje za rad policijskih organa i primetili jasnu rezignaciju policijskih službenika, ali došli su do zaključka da dosadašnja praksa mora pod hitno da se promeni. Vlasi u dijaspori će i dalje podržati rad svih institucija u istočnoj Srbiji, ali se naravno očekuje bolja komunikacija sa stanovništvom, kako u samoj matici Srbiji tako i u dijaspori. Kao najbolji barometar rada policije predložena je statistika počinjenih krivičnih dela, rešenih slučajeva od strane policijskih službenika ali i statistika procesuiranih slučajeva od strane pravosuđa u istočnoj Srbiji.
Među prisutnima bilo je i žalbe na račun policijskih službenika. – Prošlog leta je službenik policije u Negotinu otvoreno pretio jednom mladiću iz Prahova, što je dobilo veoma neprijatne posledice za roditelje i prisutnu omladinu. Slučaj je poznat u Prahovu. Čak se mladić iz Prahova plašio da kaže svojim roditeljima ko mu je zapretio. U obostranom interesu je da se ovaj slučaj reši i sazna prava istina i razlog za pretnju ili neumerenu reakciju -, zaključeno je.
Vlasi u dijaspori zahtevaju da se proveri i mogućnost ukidanja prijava naših građana dijaspore prilikom posete svom rodnom mestu: – Na graničnim prelazima se jasno vidi ulaz i izlaz iz zemlje, tako da je naknadna prijava u policiji nepotrebna. Naši građani dijaspore mogu samo u svojim kućama i kod svojih roditelja da borave, i ne treba ih svrstati u istu kategoriju sa sezonskim radnicima susednih država u našim mestima. Građani iz dijaspore su u svojoj matici, bez obzira što poseduju i strana državljanstva (obično zemalja EU i CH) ali i turisti koji dolaze u istočnu Srbiju. U drugim mestima na odmoru van granica Srbije se ne očekuje nikakva prijava kod policije -, poručili su, i ujedno predložili da ako je prijava zaista neophodna, ona bi trebala da se uradi putem mejla ili telefona kod nadležnih službi u policijskoj stanici.
Saradnja sa lokalnom samoupravom u prošlosti i budućnosti
Dosadašnja saradanja lokalnih samouprava u istočnoj Srbiji sa dijasporom u prošlosti je bila veoma skromna i praktično ignorisala sve molbe i predloge Vlaha kako u matici tako i u dijaspori. Najveća aktivnost lokalnih samouprava se ogledala u tome da se pred izbore obećaju projekti ili urade neki manji poslovi u infratsrukturi. Obično se asfaltirala neka deonica ili su učinjene neke manje prepravke u naseljenim mestima (popravka osvetljenja, zamena dotrajalih cevi…).
Na sastanku su donete sledeće odluke i predložena sledeća rešenja za buduću saradnju:
– Pojačati direktnu komunikaciju sa dijasporom u svim mestima u istočnoj Srbiji.
– Redovno informisati sve meštane u svim opštinama u istočnoj Srbiji o budućim planovima i investicijama.
– Objaviti poseban link na web stranici opštine u odnosu prikupljenih poreza iz mesta sa Vlaškim življem i uloženih sredstava u ista mesta.
– Razraditi jasan plan svih primanja (poreza, taksi) i projekta infrastrukture (kanalizacija, vodovod, telekomunikacije, asfaltiranje sporednih i glavnih puteva). Projekti infrastrukture moraju da se definišu na nivou lokalne samouprave i moraju jasno da se na početku godine objave na službenoj stranici opština.
– Raditi na daljem zbližavanju raseljenih Vlaha u dijaspori i njihovih opština u matici. Svesno sprečiti svaku podelu na NAŠE i VAŠE. Vlasi u dijaspori vide sebe kao deo njihovih opština u Srbiji i žele da učestvuju u svim odlukama koje se tiču budućnosti njihovog kraja.
– U budućim sastavima MZ seoskih sredina obezbediti najmanje jednog predstavnika dijaspore radi bolje saradnje i komunikacije. Svi predstavnici u dijaspori bi pedložili lokalnoj samoupravi svog predstavnika za savet mesnih zajednica. Obično se radi o penzionerima iz EU ili CH, koji svojim aktivnostima pomažu boljoj saradnji i komunikaciji sa opštinama i ostalim članovima saveta mesnih zajednica.
– Lokalnim samoupravama biće predata molba da prati aktivnosti i rezultate saveta mesnih zajedenica i da svojom kontrolom poboljša saradnju sa Vlasima u dijaspori. U skoro svim seoskim sredinama u istočnoj Srbiji Vlasi u dijaspori se žale na veoma lošu saradnju sa mesnim zajednicama. Najveći problemi se javljaju kada saveti mesnih zajednica traže dobrovoljne donacije svojih meštana u dijaspori da se uplate na račun mesnih zajednica. Najveća kritika je prema savetima mesnih zajednica, da se nikad ne organizuje zbor birača tokom praznika i odmora nasih građana u dijaspori. Verovatno da tu postoje i dosta dobrih predloga i projekta, ali je dijaspora neobaveštena o tim projektima. Veoma loša praksa u svim selima, koja mora pod hitno da se promeni. Mole se sve lokalne samouprave da pod hitno promene način rada mesnih zajednica.
– Oporezivanje imovine je veoma bolna tačka kod svih naših meštana. Znamo da sadašnje lokalne samouprave nisu “zaslužne” za astronomske i potpuno neodgovorne stope poreza u našim opštinama. Ali smo isto svesni, da su imali dovoljno vremena da za vreme svoje legistraturske periode promene odluke bivših lokalnih samouprava. Dijasapora je svesna da porezi trebaju i moraju da se plate. To ne treba niko da im objasni, jer u zemljama EU i CH već odavno žive u uređenim i struktuiranim sredinama. Čak su porezi u istočnoj Srbiji po kvadraturi imovine veći u opštinama nego u Austriji ili Nemačkoj. Raspodela zona oporezivanja su veoma diskriminirajuće i kontraproduktivne. Klasifikacija obradivog zemljista u selima Vlaha koji se nalaze u dijaspori je znatno veća nego u selima sa najvećim brojem Srpskog stanovništva u Srbiji. Prezentacija takvih odluka je veoma negativna i stvara nepotrebne tenzije i nezadovoljstvo kod Vlaškog stanovništva u Srbiji a i u dijaspori. Ideja da se poreske stope podignu u Vlaškim selima u istočnoj Srbiji ljudima koji su u dijaspori, pod izgovorom “jer imaju!!!”, je veoma neodgovorna i kontraproduktivna za sve Vlahe, kako u matici, tako i u dijaspori. Predlog je da se drastično smanji stopa poreza i uskladi sa ostalim opštinama u Srbiji, koje imaju loše izgrađenu infrstrukturu. Kao primer je uzet Leskovac, Dimitrovgrad i ostali pogranični gradovi. Molba je da se objavi link na zvaničnoj web stranici svih opština u istočnoj Srbiji, koliko je uplaćeno poreza iz seoskih sredina i koliko je vraćeno putem projekta infrastrukture u istim sredinama. Trenutno istočna Srbija doživljava ogroman odliv kapitala u razvijene zemlje Evrope, jer su građani u tom delu Srbije veoma nezadovoljni poreskom politikom prema njima. Životni standard se ne poboljšava povećanjem poreza na imovinu već procentom građana i firmi koje plaćaju te iste poreze -. Većina prisutnih na sastanku se složila sa konstatacijom da su privatne investicije stopirane do daljnjeg, zbog nesigurne i veoma neodgovorne poreske politike u opštinama u istočnoj Srbiji.
– Praksa dinar na dinar kod investicija u gradsokoj i lokalnoj sredini se do sada pokazala kao kontraproduktivna i uglavnom je diskrimnirajuća prema seoskim sredinama. Projketi u gradskim sredinama se finansiraju bez učešća građana, što nas veoma raduje. Ali zašto ta ista praksa ne važi i za seosku sredinu? Ako se zna da su porezi plaćeni većim delom od strane seoskog stanovništva, ne postoji razlog još jednom da se traži finasijska podrška za projekte infrastrukture. Posebno su takvom odlukom diskriminisane porodice, koje žive u sporednim ulicama seoskih sredina. Velika je verovatnoća, da te porodice nikad ne mogu da dobiju asfaltirane ulice i priključke za vodu, jer je mali broj domaćinstava u tim ulicama. Zaključno bi morali da kažemo, da bi lokalne samouprave trebala da se ponaša prema svima isto i pruža iste mogućnosti za oporezivanje ali i život u različitim sredinama. Trenutno je ponašanje lokalnih samouprava prema gradskim sredinama kao majka a prema seoskim sredinama kao maćeha (posebno u mestima sa velikim brojem porodica u dijaspori) -, zaključili su predstavnici na ovom sastanku.
– Infrastruktura u istočnoj Srbiji je u veoma lošem stanju i javni projekti infrastrukture finansirani iz državnog budžeta, do sada su zaobišli ovaj deo Srbije.
Zašto i zbog čega je istočna Srbija ignorisana već decenijama od strane vlasti u Beogradu?
Koje dugoročne strateške ciljeve ima republika Srbija prema istočnoj Srbiji? Stiče se utisak da se svesno astronomskim porezima podržava siromašenje i praznjenje istočne Srbije. Mladi se sele u zemlje razvijenih zemalja Evrope i time ovaj deo Srbije gubi svoju buduću kupovnu moć i svoje poreske obveznike.
Šta vlast u Beogradu i lokalne samouprave treba da preduzmu protiv takvih trendova?
Veće zalaganje lokalne samouprave za investicije u njenim opštinama. U prvom redu se misli na investicije i impulse, koje Vlada Srbije direktno dovodi u ovaj kraj. Zadnjih pedeset i više godina vlada republike Srbije nije pomogla ili podržala ozbiljne investicije u istočnoj Srbiji, bez obzira što je ovaj deo zemlje na tromeđi sa Rumunijom i Bugarskom. U drugom planu se misli na privatne investicije dijaspore ovog kraja ali i privatnih kompanija iz zemlje i inostranstva. Do sada su primećeni napori nekih lokalnih samouprava oko privatnih investicija, ali ne postoji još uvek jedna ozbiljna struktura pri nekoj lokalnoj samoupravi za prijavu novih firmi i svih administartivnih procedura. Privatni investori ne moraju da čekaju ispred šaltera naših službenika, ako se već na drugim mestima u Srbiji lokalna samouprava domaćinski ponaša prema njima.
Ekologija i zaštita životne sredine u istočnoj Srbiji
Svi smo bili u zadnjih nekoliko godina svedoci trovanja našeg stanovništva putem otpadnih voda i gasova iz različitih pogona. Želja je da se na nivou opština objave podaci o kvalitetu pijaće vode, otpadne vode ali i kvalitetom otpadnih gasova. Ne misli se samo na velike proizvodne pogone u našem kraju, već i na otpadne vode kod manjih firmi u ovom delu Srbije. Otpadne vode se javljaju kod perionica za motorna vozila ali i u privatnim domaćinstvima. Posebno su pogođene porodice koje koriste vodu za piće iz bunara a u blizini su već sagrađene vodopropusne jame za otpadnu vodu.
Dijaspora predlaže veću kontrolu javnih poslova u opštinama, kako u finansijskom delu, tako i u tehničkom delu projekta. Stiče se utisak da su projekti veoma skupi i da bi se sa istom sumom novca mogle da obezbede više investicija. Kvalitet radova je često veoma loš i pitanje je ko odgovara za loše obavljene poslove? Do sada su poreski obveznici uglavnom plaćali i sve greške planiranja i loše izvedenih radova. Isto se postavlja pitanje, ko je u javnim preduzećima zadužen za održavanje vodovoda, kanalizacije, telekomunicaije za seosku i gradsku sredinu? Da li postoji neki servisni broj dežurne službe ili “ko upravo ima vremena”. Servisne usluge za održavanje gore navedenih delova infrastrukture su veoma loše i neefikasne.
Ovaj održani skup Vlaha u dijaspori iz istočne Srbije je ispunio u potpunosti očekivanja svih prisutnih, iz prostog razloga što su okupili sve dobronamerne sugrađane, koji imaju petlju i svoje dostojanstvo i ukažu na sve nepravilnosti a isto tako i ideje kako da se problemi reše. Jer ako vlast u skorije vreme ne preduzme nešto, oni će stvar da preuzmu u svoje ruke, i tako jednom za svagda reše svu problematiku ovog dela Srbije.
TPKNEWS
