U susret osvećenja hrama Svetog Save u Topolovniku same pripreme za osvećenje omogućile su unos svetih mošti velikih svetitelja Svetog Nektarija Eginskog, zaštitnika onih koji pate od onkoloških problema i Svetog Nila Atonskog Mirotočivog koje su u Topolovniku već par godina ali usled nedostatka kivota i neprilagođenog prostora bile su pohranjene na prestolu u kapelici iza novog Hrama.
Sveti Nektarije Eginski rođen je 1. oktobra 1846. godine u veoma siromašnoj porodici kao peti od šestoro dece. Postoji verovanje da se sveti Nektarije molio Bogu da mu kupi novu odeću, i poslao mu pismo, međutim to pismo nekako je dopalo njegovom komšiji koji mu je poslao odeću. Ovo je najveći mogući hrišćanski momenat jer dakle kako kaže Hristos “ako ne učiniste jednom od ove moje male braće, meni ne učiniste”. I tako mladi Nektarije koji je radio kod nekog čoveka u mesari u znak zahvalnosti poče pisati hrišćanske pouke na hartiji u kojoj se zavijalo meso, šireći jevanđelsku reč svakome ko je kupovao u toj mesari.
Nakon završetka bogoslovskog fakulteta, sveti Nektarije postaje zamonašen, zatim postaje i sam mitropolit Pentapoljski. Mnogi su u njemu videli budućeg Vaseljenskog Patrijarha, međutim, zavist kod mnogih, jer nečastivi udara na ljudkske slabosti, šalje nektarija na ostrvo Egina, bukvalno biva proteran. On tamo zida manastir i kasnije umire od raka prostate. Od tog trenutka nad njegovim telom dešavaju se mnoga čuda. Ljudi koji boluju od raznih vidova kancera odlaze svetom Nektaju i njihove bolesti odlaze kao rukom odnešene.
Tako i današnji iguman manastira na Egini, Nektarije drugi beše nekad bolestan od raka pluća, i u toku operacije Sveti Nektarije mu se javlja, on biva izlečen a kasnije se monaši na Egini i tamo postaje Iguman. Važno je napomenuti da je kapelica onkološke klinike u Beogradu posvećena ovom predivnom Svetitelju, možemo reći čak i najvećem svetitelju 20. veka.
Sveti Nil Atonski Mirotočivi rođen je oko 1601. godine u Moreji, u Grčkoj, u mestu zvanom „Sveti Petar Kinurijski“. Svetovno ime mu je bilo Nikola Terzakis. U ranim godinama je izgubio roditelje. Nakon njihove smrti o njemu je brinuo njegov ujak – Jeromonah Makarije.
Kao mlad je uzeo monaški zavet, a ubrzo je rukopoložen, najpre za jerođakona, a zatim i za jeromonaha u manastiru Uspenija Bogorodice Malevijske. Zajedno sa ujakom Markarijem živeli su isposnički na Svetoj gori, na mestu zvanom Sveti Kamenovi.
Po smrti svetog Makarija, Nil se nastanio u kamenitoj pećini, na visokoj steni, što je bilo gotovo nepristupačno. Tamo je izgradio mali hram i živeo ostatak svog života.
Prepodobni Nil se pred kraj svoga života proslavio time što je iz njegovog tela poteklo miro u takvom obilju, da se sa vrha gore slivalo u more. To čudotvorno miro privlačilo je ljude sa svih strana. Njime su se lečili od telesnih i duhovnih bolesti. Po tome je nazvan sveti Nil mirotočivim.
Njegove svete mošti otkrivene su 1815. godine. Čuvaju se u manastiru Velika Lavra.
O mnoštvu čuda koje ovi divni Božiji ugodnici učiniše postoje mnoga svedočanstva. Iz CO Topolovnik se osećaju blagosloveno samim time što su ti divni svetelji blagoslovili naš hram na korist svima onima koji ga posećuju u nadi za utehom, srećom, zdravljem a opet čineći telo Hristovo kome je glava sam Hristos.
Crkva Božija je jedan živi neodvojivi organizam, a ovi svetetelji jesu deo Toga tela, zato se pozivaju sve žitelji parohije da postanu deo tog tela Hristovog, a neki možda nađu i rešenje svojih zdravstvenih problema molitvama Svetog Nektarija i Svetog Nila Mirotočivog.
TPKNEWS
