Selo Ćirikovac kod Požarevca 23. januara 1929. godine bilo je poprište prave bitke, u kojoj su s jedne strane učestvovali žandarmi i vojnici dovezeni kamionima, jedna cisterna sa benzinom, jedan mitraljez i jedan top, a s druge – dva hajduka!
Okršaj je trajao ceo dan, od prepodneva do mraka, a građani Požarevca na ulicama su iščekivali vesti o ishodu. Jer, iako su vlasti bile daleko nadmoćnije i u ljudstvu i u naoružanju, ništa nije bilo izvesno. Na drugoj strani bila su čuvena braća Barbulović!
ŠTITILI IH SELJACI
Nije poznato kad su se u selu Ranovac kod Petrovca na Mlavi rodili stariji Trifun ni mlađi Dimitrije. Njihova zajednička zločinačka biografija počinje 1914. godine, kad su dezertirali iz vojske i odmetnuli se u šumu. Dok traje Prvi svetski rat, oni u požarevačkom kraju pljačkaju i ubijaju. Nastaviće svoj hajdučki posao i kad se rat završi, a 1924. godine pred policijskim poterama prelaze u Rumuniju, gde pod lažnim imenima stupaju u državnu službu kao neka vrsta policajaca! Kad su im agenti jugoslovenske policije ušli u trag i zatražili njihovo hapšenje, oni se vraćaju u rodni kraj. Nižu se razbojništva i ubistva. U jesen 1928. godine žandarmi su ih opkolili u kući sestre predsednika opštine, ali su braća pred jutro uspela da pobegnu. Iako je pucnjava trajala celu noć, nijedan seljak vlastima nije pritekao u pomoć. Na docnijem saslušanju izjavili su da “ništa nisu čuli”.
Oko 11 sati pre podne 23. januara 1929. godine velikom županu požarevačkom jedan seljanin iz Ćirikovca (identitet su mu ondašnje novine sačuvale, štiteći ga od osvete) dojavio je da se u selu kriju Barbulovići. Jake snage žandarmerije, “u tri puna automobila”, kako su izvestili reporteri, odmah su se uputule ka označenoj kući. Razbojnici su odbili da se predaju.
Potom je jedan građanin, politički emigrant iz Bugarske, zamolio za dozvolu da ubaci bombu kroz prozor. Hajduci su ga izrešetali čim je izašao iz zaklona. Oko dva po podne došla su dva voda vojnika pod komandom jednog potpukovnika, naoružani mitraljezom, a kasnije im je dopremljen i top. Pucalo se na trošnu kuću ne žaleći municiju, ali se hajduci nisu predavali. Tek povremeno ispalili bi poneki metak. Onda je veliki župan naložio da se doveze cisterna koja bi kuću poprsakala benzinom… Ispostavilo se da crevo negde propušta, pa je žandarmerijski major naredio vlasniku kuće, hajdučkom jataku, koji je nađen na poljani kraj ovaca, da prinese kukuruznu šašu kući i potpali je. Hajduci su ga, međutim, ubili.
IZLOŽENA TELA
Najzad su požar podmetnula trojica žandarma i kuća je počela da gori. Plamen je zahvatio celu zgradu, i policajci su se spremali da priđu i ugase vatru da ne bi zahvatila i druge kuće, ali ih je jedan iskusni podnarednik zadržao u zaklonu. Na njihovu sreću, jer kad je već izgledalo da su braća izgorela ili se ugušila u dimu, oni su, upaljene odeće i pucajući izleteli iz kuće. Sačekao ih je plotun, a u toj pucnjavi, poginuo je i jedan seljanin koji je pomagao da se kuća potpali. Bilo je pola pet uveče.
Sutradan su tela Trifuna i Dimitrija Barbalića izložena u stojećem položaju ispred zgrade načelstva u Požarevcu.
TPKNEWS/M.L.
