Šta treba čovek u Srbiji da uradi kada razbojnik ugrozi život njegove porodice, a da pritom ne “zaglavi” dugogodišnju robiju.
Prema onome što se do sada čulo u medijima, u skoro 95 odsto slučajeva u pitanju je nužna odbrana. Zakon Srbije je stručno i precizno definisao ovu materiju.
U Americi, gde vlada precedentno pravo, ova stvar bi bila brzo rešena. Uzeli bi se primeri istih tipova slučajeva iz prošlosti i na osnovu toga bi se presudilo. Pritom, u Americi je princip “trespasinga”, odnosno zabrane ulaska na tuđi posed. U Srbiji je to mnogo složenije. Potrebno je utvrditi svaku pojedinost u ovom slučaju i to je pravilo za sve zločine ovakve vrste. Da li je napadač bio naoružan, šta je sve imao, da li je napao vlasnika, da li ga je udario, povredio, šta je potom usledilo.
Po Krivičnom zakoniku u Srbiji, pojedini postupci koji u sebi sadrže elemente krivičnog dela ne podrazumevaju se kao krivično delo. Delo učinjeno u odbrani ili samoodbrani isključuje krivično delo, jer ta predviđenost, kako kažu pravnici, isključuje protivpravnost, a bez protivpravnosti – nema ni krivičnog dela.
Praktično, ukoliko nas neko negde napadne, oduzme ili ošteti neku našu stvar, Zakon nam dozvoljava da se branimo, kako telo i život, tako i imovinu, te ukoliko u toj odbrani izvršimo radnju koja ima elemente krivičnog dela, bićemo oslobođeni jer nam Zakon dozvoljava da ako se ispune uslovi, mi sami štitimo svoje pravo, jer “kasnije može biti prekasno”.
Naravno, da bi naša radnja isključila postojanje krivičnog dela, odnosno da bi nas sudija oslobodio ukoliko dođe do suđenja, jer smo nekome u samoodbrani polomili ruku, mora se najpre ispuniti nekoliko uslova.
Ukoliko ih zbirno ne ostvarimo, može doći do toga da nas sudija ipak osudi bez obzira na to što je neko drugi „kriv” što smo mu polomili ruku, jer je „započeo” napad.
Radnja napadnutog ili radnja vlasnika stvari koji je zatekao lopova u krađi mora biti “neophodno potrebna”, što u praksi znači da je bila nužna.
Neće postojati nužna odbrana ako smo na drugi, lakši način mogli da odbijemo napad, a ne da, na primer, lomimo ruku napadaču ili da lišimo života nekoga ko pokušava da nam ukrade tašnu. Radnja koju preduzimamo prilikom odbrane može biti upravljena kako na zaštitu sopstvenog dobra, tako i dobra trećih lica – ističu pravnici, i dodaju da odbrana treba bude istovremena s napadom i da samo tada možemo da udarimo i povredimo napadača.
TPKNEWS
