Ram bi mogao da bude srpski San Trope, a neopravdano je skrajnut sa velikih turističkih mapa. Evo kako izgleda život u mestu u koje poštar dolazi jednom nedeljno, a na ulicama usred dana gotovo da nema žive duše.
Kuće živih boja načičkane na malom prostoru, skele, čamci i stara tvrđava koja dominira skladnim pejzašem mestašca, koje pripada opštini Veliko Gradište, a u koje su generacije “gastarbajtera” ulagale u nadi da će jednog dana tu u miru, okruženi decom i grajom unuka, dočekati kraj.
Ali, većinu njih život je zadržao na drugoj strani, i sada u ovom mestu na papiru živi oko 250 ljudi, a broj stanovnika je zapravo duplo manji. Neki su opet otišli da sreću potraže u većim gradovima Srbije ili van nje.
“Mesto polako izumire”, kaže Živorad Žika Sekulić, stari “dunavski vuk”, vlasnik skele na Dunavu.
“Šta da vam kažem? Dovoljan podatak vam je da od sledeće godine ni seoska škola neće raditi. Sada ima samo jednog, a od sledeće godine neće imati nijednog đaka. Ovde poštar dolazi jednom nedeljno, hitna pomoć dođe ako ima slobodnih vozila. Kuće su prazne, a mladi i dalje odlaze”, kaže Živorad.
I zaista, na ulicama u Ramu najmanje se primećuje život. Umrlice na kućama govore o godištu njihovih vlasnika, starosedelaca, a na ulici ima više lokalnih “džukaca”, nego prolaznika. Jedina “vreva” odvija se na i oko skele, i u restoranu na samoj obali čije vođenje je Žika prepustio jednoj od svojih kćeri.
A nekada je ceo Ram vrveo od ljudi koji su se sa obe strane Dunava slivale da tu razmene robu. Reke pšenice i kukuruza sa banatske, industrijskih proizvoda, voća, povrća i građe sa “srpske strane” odatle su nalazile put do kupaca.
Negde od 2008. sve je stalo, proizvodnje je sve manje, kaže Žika. Kroz Ram sada prolaze uglavnom turisti, i gosti iz Rumunije koje tu put nanese.
“Blizu je granica, Rumuni vikednom dolaze kao turisti – obilaze Srebrno jezero, Golubac, banje. Imaju ovde i prijatelje i poznanike, oduševljavaju ih naši vašari, slave – oni nemaju te masovne proslave”, kaže Žika.
Ram je više tranzitno mesto kroz koje prolaze turisti, ali i biciklisti i pešaci jer je ovo mestašce na međunarodnim biciklističkim i pešačkim koridorima.
Legenda kaže da je Romulov mlađi brat Rem posle jedne svađe sa bratom krenuo sa svojom ženom Leticijom pored Dunava da sebi traži novi dom. Tako se zaustavio na prelepom brežuljku i zasenjen njegovom lepotom rešio da tu sagradi dom.
Da nije Ram bio slavan samo u legendi – otkriva tvrđava, čija restauracija je u toku. Ram se u istoriji spominje prvi put 1128. godine, kada su u njegovoj blizini Vizantijci pobedili Mađare. A nekoliko kilometara uzvodno od antičkog vizantijskog utvrđenja 1483. godine podignuta je nova tvrđava po nalogu Bajazita II. Bila je važno uporište turske odbrambene linije prema Ugarskoj. Tvrđava Ram imala je strateški značaj do 1521. godine kada se granica turske imperije pomerila ka severu.
Da Ram “nije tikva bez korena” i da je u davna vremena imao veliki značaj na mapi sveta pokazuje i obližnji, potpuno očuvani “karavan saraj” – velika pijaca na kojoj se odvijala robna razmena između tadašnjih naroda. Tu se prodavala roba dovožena karavanima.
“Ovo je jedini očuvani karavan saraj u Srbiji”.
I još istorije Ram ima da ponudi – tu je i očuvana zgrada “ćumrukane”, negdašnje carinarnice u kojoj je službovao i Vuk Karadžić, a baš preko Rama se Karađorđe 1813. godine iz izgnanstva vratio u Srbiju.
Žika, sve nade za spas Rama sada ulaže u njegov turistički potencijal. A i on postoji zahvaljujući Žiki. Naime, baš on uspeo je da kontaktima sa predstavnicima turske ambasade izdejstvuje kompletna finansijska sredstva za obnovu stare tvrđave. Dugo je trajao i taj put, od 2007, godine do danas, dok u saradnji sa lokalnim vlastima i turskom ambasadom nije postignut cilj. Radovi na rekonstrukciji tvrđave počeće sledeće godine, a Turci će u nju i karavan saraj uložiti čak dva miliona evra.
“Ram ima veliki turistički potencijal – na malom prostoru su ostaci građevina iz vremena Kelta, Rimljana, Srednjeg veka, a sve to zbog geostrategijskog položaja mesta. Tvrđave koje su podizale razne vojske da bi kontrolisale tok Dunava, skreću pažnju turističkih agencija, ali i tu ima problema. Sa jedne strane tu su Smederevo, Viminacijum, Golubačka tvrđava, pa je retko ko bacio pogled na Ram”, kaže Žika.
Ipak, sada, pošto je ubedio i Turke da ulože sredstva, a i lokalne vlasti da ne gledaju Ram kao konkurenciju, već kao dopunu turističke ponude, Žika Sekulić očekuje, da za dve godine kada radovi na tvrđavi budu okončani, dođu mnogo bolji dani za Ram.
I na kraju, da li treba bilo šta menjati u Ramu? Da li će bolji putevi, “našminkana” tvrđava i horde turista zaista doprineti, ili mnogo toga oduzeti njegovoj neiskvarenoj lepoti.
TPKNEWS/Mondo
