Švajcarska opet povlači sa tržišta kukuruzno brašno poreklom iz Srbije – ovaj put reč je samo o žutom brašnu, a uzrok je značajno veća količina aflatoksina od zakonom dozvoljene, objavio je RASFF evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani.
Dozvoljena količina aflatoksina u kukuruznom brašnu je, prema navodima sa sajta RASFF 2 µg/kg – ppb (dva mikrograma po kilogramu).
U uzorku brašna uzetom 10. jula ove godine otkriveno je prisustvo mikotoksina aflatoksin B1 u većoj količini od dozvoljene: u žutom kukuruznom brašnu bilo ga je 11,4 µg/kg, što predstavlja čak 5,7 puta veću količinu od dozvoljene, objavljeno je na RASFF.
Rizik korišćenja ovog proizvoda ocenjen je kao „potencijalno ozbiljan“, te je proizvod povučen sa tržišta.
ŠTA JE AFLATOKSIN
Aflatoksini (B1, G1, B2, G2) su najtoksičnija grupa mikotoksina, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.
„Najznačajniji predstavnik je aflatoksin B1. Aflatoksini su poznati kao mutagena jedinjenja, teratogena (izazivaju abnormalnosti na fetusu) i karcinogena jedinjenja (naročito za jetru i za bubrege). Sintetišu ih u prirodi vrlo raširene plesni iz rodova Aspergilus, Penicillium i Fusarium. Ljudi su ovom toksinu izloženi konzumiranjem žitarica (kukuruz, ječam), kikirikija i drugog jezgrastog voća. Metaboliti aflatoksina se mogu naći u životinjskim proizvodima odnosno u mleku (u obliku aflatoksina M1), mesu i jajima“, navodi Zavod.
Zbog specifičnog delovanja, mikotoksine nazivaju još i „tihim ubicama“ i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su, navodi se – ogromni.
„Toksično delovanje mikotoksina se razlikuje od ostalih toksikoza. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna. Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima. Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni ‘beri-beri’ koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze“, navodi se, između ostalog, na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.
(Tpknews.com/N1)
