Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala je tokom skrivanja u Španiji, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, pokušao da se predstavi kao Hrvat da ga ne bi provalili ko je.
Sretko Kalinić, zvani Beli, nekadašnji pripadnik zemunskog klana i jedan od najbolje čuvanih zatvorenika u Sedmom paviljonu požarevačke „Zabele“, gde služi kaznu od 40 godina zatvora u razgovoru za alo.rs kaže da je Vlada Budala, po običaju, uvek bio napirkan i da je s njim uvek bilo zabavno.
– U Madridu ima dosta Hrvata. Često smo ih sretali, a neki su nam i sami prilazili da se pozdrave kad čuju da pričamo srpski. Ja govorim ijekavicu, jer sam iz Dalmacije, pa je to Vladi Budali bilo zanimljivo. Pokušao je i on da priča ijekavicu da nas Hrvati ne bi provalili, pošto smo tada bili u bekstvu sa lažnim pasošima. Međutim, bilo je situacija da je Vlada toliko lupetarao da je to bila luda kuća. Šta god da progovori to je bilo ludilo mozga – kaže Kalinić za alo.rs i dodaje da se Vlada Budala toliko uživeo u ulogu da uopšte nije primetio da ga Hrvati čudno gledaju.
– Bio je skroz ozbiljan dok je pričao ijekavicu, kao da je na groblju! Nije nikoga provocirao niti mu je to bila namera. Čak naprotiv, bio je ubeđen da je to odlično savladao. Jednom prilikom su nam prišla dvojica Hrvata u jednom klubu u Španiji, dok smo sedeli za šankom. Vlada je rekao da smo iz Zageba i trudio se da priča hrvatski. Nešto je prepričavao, pa je rekao „da su svi Španci pjederi“. On je, po običaju, bio napirkan, a ja sam se raspadao od smeha zbog njegove ijekavice, pa su nas Hrvati gledali u čudu. Verovatno su mislili da smo obojica drogirani. Kad su Hrvati otišli, Vlada Budala me pitao: „Bate, šta misliš, da l’ su nas provalili?“. Trudio sam se da budem ozbiljan, pa sam odgovorio: „Ma, jok!“. A, posle toga smo se obojica smejali – prepričava Kalinić, koji je taj događaj opisao u svojoj knjizi.
– Proveo Vlada Budala nekih dvadesetak dana sa mnom u Zagrebu i pitao me kako može da promeni ekavicu u ijekavicu da ga Hrvati ne provale. Rekao sam mu da je to vrlo prosto i da samo u neke reči ubaci slovo I, J ili LJ kad zatreba. Objasnio sam mu da umesto lepo kaže ljepo, a kada ode u Dalmaciju onda da priča ikavicu, pa da kaže lipo. On je pitao: „kako, kako?“ i crkavao je od smeha. Naveo sam mu moj nadimak kao još jedan primer. Ti kažeš Beli, ovde u Zagrebu kažu Bijeli, a u Dalmaciji govore Bili. On je posle toga kratko zaključio, govoreći: „To je sva filozofija?!“. Odgovorio sam mu: „Tačno tako“. Prošlo je dosta vremena od ovog mog učenja Vlade Budale kako da priča ijekavicu ako mu zatreba. Jednom smo u Madridu izašli u jednu diskoteku, sedeli smo za šankom i pričali kada su nam u jednom momentu prišla dva Hrvata i ubacila se u naš razgovor. Pitali su nas odakle smo i slično, a Vlada Budala je rekao da smo iz Zagreba. Zaboravio sam odakle su ova dva Hrvata bila. Uglavnom, njih dvojica su gledali u Vladu Budalu kao omađijani, a ja sam se smejao kao da sam pojeo svu gudru ovog sveta. Raspadao sam se kretenčini nenormalnoj i njegovom pričanju ijekavice sa ovom dvojicom Hrvata. Kada su ga pitali kako mu je u Madridu, on je rekao „djobro“, a onda „da su svi Španci pjederi“. Hrvati su se čudili šta lupeta. Ajde, što su oni bili zatečeni nego što se ja još uvek čudim njegovom lupetaranju. Kakav je to cirkus bio sa ovim kretenom nenormalnim iz Beograda koji se više nikad ne može roditi i ne treba, to sam već jednom rekao – piše Kalinić, koji je, između ostalog, opisao neke događaje dok je bio u bekstvu sa pripadnicima zemunskog klana posle atentata na srpskog premijera, pa sve do 2010. kada je Miloš Simović pokušao da ga ubije na jezeru Rakitje, nedaleko od Zagreba i kada je izručen Srbiji.
KONOBARU DAO BAKŠIŠ OD STO EVRA ZA FOTKU SA RONALDINJOM
Vlada Budala je, prema pisanju Kalinića, bio opsednut fudbalerima Reala iz Madrida.
– Nekoliko puta smo išli na stadion „Santijago Bernabeu“, dok smo bili u Madridu, da gledamo Real. Zvezde Reala su zvali „galaktikosi“. Tada su igrali Bekam, Figo, Ronaldo, Roberto Karlos, Kasiljas, Zidan… Mozak mi je stao, bilo je još nekoliko tih velikih zvezda. Svi do jednog, igrači iz Reala, bili su velike zvezde. Nikad više nisu bili tako jaki sa zvezdama kao tada. Čini mi se bar… Vlada Budala ih je obožavao, svr*avao je na njih, čak je i frizure nosio kao oni. Jebiga, ne zovu ga džabe Vlada Budala – piše Kalinić i otkriva kako je jurio autograme.
– On je njih sačekivao po Madridu u nekim restoranima, kada čuje da dolaze tamo da jedu, da bi im tražio autogram i da bi se slikao sa nekim od njih. Ostavljao je konobaru po 100 evra bakšiša da mu javi kad dođe neko od „galaktikosa“. Koliko je voleo ove iz Reala, to je ništa u poređenju sa igračima iz Barselone, pogotovo Ronaldinja. Mislim da Vlada Budala ni svog sina ne bi voleo više od Ronaldinja Zube. On je Ronaldinja čekao danima u nekom restoranu u Barsi. Nije uspeo da ga dočeka, pa se dogovorio s konobarom da mu javi kad Ronaldinjo dođe na klopu. Kada ga je konobar zvao, Budala je kao omađijan otišao da vidi svog miljenika. Slikao se tada s njim, video sam njihovu zajedničku sliku. Budaletini, ovoj našoj srpskoj, se po toj slici vidi koliko je bio srećan i euforičan. Mislim da je to Budalin najsrećniji dan u životu. Vlada Budala je bio stalno nešto namršten, takav je po prirodi. Vidi mu se da je prava Budala i po faci, kao i ponašanju. Međutim, na toj slici je toliko srećan i razdragan kao kad detetu date zvečku. Uspeo je još da složi neku facu kao da je blago retardiran – opisuje Kalinić.
(Tpknews.com/Alo!)
