Kako se bliži kraj vladavine zločinačkog udruženja oko Srpske napredne stranke, tako u sve veću paniku upadaju Aleksandar Vučić i njegovi pripadnici dvorske svite. Pametniji se već pripremaju za bekstvo iz Srbije, a gluplji i nesposobniji se nadaju da će se od odgovornosti izvući usled bolesti. U trećoj, najbrojnijoj grupi nalaze se nesrećnici, koje su alavost i bahatost namamili u kartel, pa sad mogu samo da se nadaju da će pomoću zaborava izbeći pravdu i pravosudnu kaznu za počinjene zločine nad Srbijom i njenim građanima.
Na naprednjačkog deponiji trunu gomile bednika, koji su zaboravili da je upravo kartel kojem pripadaju odgovoran za smrt njihovih bližnjih, za zaštitu ubica, pljačku imovine i sve ostalo zlo koje ih je zadesilo. Među njima, izdvaja se Dijana Hrkalović. Njen primer najbolje ilustruje političke, pravosudne i medijske procese koji kriminalizuju pojedince iz Vučićevog okruženja, a kasnije ih drakonski kažnjavaju.
Hrkalovićka je imala sve osobine, koje su bile poželjne za uspon u Vučićevoj dvorskoj nomenklaturi. Bahata i agresivna, bez kognitivnih i moralnih bezbednosnih sistema, koji su mogli da je zaustave na vreme i sačuvaju od suočavanja s posledicama. Kad se suviše uprljala, Vučić je s njom uradio isto što svi rade sa starim i smrdljivim četkama za wc šolju. Bacio ju je u kontejner, tj. u zatvor.
Dijana Hrkalović je uhapšena 15. oktobra 2021. godine. Njen šef Vučić je na konferenciji za medije objasnio da je hapšenje vezano za ubistvo Vlastimira Miloševića, koje je izvršeno u januaru 2017. godine. Za taj zločin su bili optuženi Veljko Belivuk i Marko Miljković, ali dok je trajao postupak uništeni su određeni dokazi i oni su pravosnažno oslobođeni.
– Postoje dokazi koje poseduju nadležni državni organi o ubistvu Miloševića, da je posle toga zamenjivan DNK i da su neki ljudi koji su učestvovali u ubistvu oslobođeni, a nisu kažnjeni za najteže krivično delo. Mi znamo ko je izvršio likvidaciju Miloševića. Policija operativno, nedvosmisleno, ne samo da ima saznanja, već i neposredne dokaze. Postojala je grupa ljudi u MUP-u koja je sarađivala sa pojedincima koji su bili doušnici stranih obaveštajnih službi, koji su pomagali u progonu moje porodice kako bi uticali na mene – rekao je Vučić.
Naprednjački funkcioneri, koji su do juče pred Hrkalovićkom stajali u stavu “mirno”, uključili su se u Vučićevu hajku na “mafijašku čeličnu lejdi”. Režimski medijski nezvanični tužioci pisali su optužnicu protiv nje, stavljajući joj na teret zaštitu klana Velje Nevolje, saradnju sa Darkom Elezom, pa i ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Optužnica, koju je skicirao Vučić, a u javnosti zastupao Dragan J. Vučićević, obuhvatila je i druge Hrkalovićkine zločine.
– Dijana Hrkalović je bila predvodnik akcije prisluškivanja predsednika Aleksandra Vučića. Ona je naređivala njegovo tajno praćenje. Osim jednog ili dvojice policajaca, ne znam da se neko suprotstavio tome. Imate primer Dejana Jovića, inspektora beogradske kriminalističke policije, kome je život bukvalno uništen, na kraju je i umro od tog proganjanja, jer je insistirao na utvrđivanju istine o zločinačkom klanu Belivuk-Miljković. On ih je uhapsio zbog “ubistva na šinama” Vlastimira Miloševića, a Dijana Hrkalović je preko svojih ljudi uklonila, zaprljala, uništila te tragove da bi Belivuk i Miljković bili oslobođeni, a onda je policajca koji je radio na tom slučaju, Dejana Jovića, proglasila za korumpiranog i kriminalnog, uhapsila ga i držala ga mesec dana u pritvoru. Podigli su i nekakvu optužnicu. Posle godinu i po suđenja, sud je dokazao da su sve to laži, apsolutno. Jović dobija rešenje da bude vraćen na svoje staro radno mesto. Ministarstvo odbija da ga vrati i postavljaju ga na neko nebitno mesto u Odeljenju za strance. On biva najstrašnije šikaniran, razboljeva se i, na kraju, dobija koronu i umire – opisao je Vučićević deo zločina koji su se stavljali Hrkalovićki na teret.
Glavni urednik Informera istakao je i način na koji se Hrkalovićka ponašala tokom istrage. Vučićević je tvrdio da ona nijednom nije odbila da ide na poligraf, ali svaki put bi, pre tog testiranja, popila po nekoliko bromazepama, kako ne bi bila stavljena na poligraf.
– Što god je tužioci pitaju, ona ponavlja “ne znam”, “ne sećam se”. Eto, tako se brani – rekao je Vučićević, kome bi, s obzirom na ulogu koju ima u kartelu, bilo korisno da zapamti taj način odbrane tokom istražnih radnji i sudskog postupka, pa da se u slučaju nečega ni on ne seća ničega.
Hrkalovićka je u pritvoru provela dva meseca. Po izlasku, nije znala da ćuti. Na instagramu se junačila porukama u kojima je najavljivala otpor, borbu i haos. Preko svojih selfija lepila je samouverene budalaštine: “Mene se i haos plaši”. Kad ju je haos, desetak dana kasnije, vratio u pritvor, Hrkalovićka je svedena na svoju realnu meru, na nulu.
Uplašena, pristala je da bude sve što Vučić hoće. Dobila je nanogicu, advokata Vladimira Đukanovića i obavezu da ide po režimskim medijima da recituje hvalospeve Vučiću, tom “Suncu” i “idolu”, kao i da optužuje Nebojšu Stefanovića. Priznala je da je radila sporne stvari, ali isključivo po Stefanovićevom naređenju i, što je najbitnije, s uverenjem da on samo prenosi Vučićeve zahteve. Drugim rečima, Hrkalovićka priznaje da je verovala da Vučić štiti Belivuka, Eleza i ostale kriminalce. Nema sumnje da je imala i da ima čvrste razloge da veruje u to.
I Vučić ima razloge da strepi od Hrkalovićke, da se ipak ne otrgne s povoca. Zato joj je, kao kontrolora, odredio Đukanovića kao branioca, a Milenka Mandića (istog onog iz montiranog suđenja za ubistvo Ćuruvije) za tužioca. Pre nekoliko dana, na ročištu u postupku protiv Hrkalovićke, tužilac Mandić je insistirao da se emituje snimak presretnutog razgovora Dragoslava Miše Ognjanovića i Dragoslava Miloradovića, koji su ubijeni u roku od dva meseca nakon što je Hrkalovićka saznala šta su govorili o njoj. Iako je sudija u prethodnom postupku naredio da se snimak uništi, tužilac Mandić to nije uradio, a sad je zahtevao da se emituje jer to, kako je rekao, “ide u korist optuženoj Dijani Hrkalović”.
Na Hrkalovićkinom primeru mogu da svi budući optuženici nauče koliko je važno da se, u slučaju nečega, ne sećaju ničega. Međutim, mnogi istaknuti pripadnici kartela, osim u omertu, uzdaju se i u stvari otrgnute od zaborava: dokumente, svedočenja i ostale dokaze, koji mogu da posluže za ucenjivanje aktuelnog šefa Vučića. Takav materijal omogućio je opstanak na slobodi Nebojši Stefanoviću, Slaviši Kokezi, Miloradu Grčiću i ostalim kriminalizovanim naprednjacima. Kao polisu osiguranja, prikupljene snimke presretnutih razgovora i ahriviranih dokumenata, čuvaju Bratislav Gašić, Zlatibor Lončar, šef beogradske policije Veselin Milić, pa i Aleksandar Vulin.
(Mile Sova)
